***

1) Vojna neutralnost izglasana je u Skupštini na brzinu, bez konsultacija, i deo je političke trgovine jer je doneta na predlog Demokratske stranke Srbije – stoga nije trajna kategorija. Deklaraciju Skupštine Srbije bi trebalo ignorisati ili ukinuti od strane nove skupštinske većine. Takođe, ne može se biti neutralan samo prema jednom vojnom savezu. Naime, neutralnost pretpostavlja da država ostaje neutralna u sukobu dve ili više suprotstavljenih strana. Ako je neutralnost shvaćena samo kao neprijateljski stav prema NATO, to je neprihvatljivo jer tu neutralnost nijedna zemlja neće prihvatiti.

ALI: Deklaraciju je usvojila Skupština Srbije uz učešće vlasti i opozicije, i nju danas dovodi u pitanje svega par manjih partija i nekolicina aktuelnih poslanika. Stanovništvo Srbije velikom većinom podržava neutralnost zemlje. Takođe, vojna neutralnost ne znači da se Srbija neće izražavati neutralno prema drugim sve relevantnijim vojnim savezima u svetu poput Organizacije za kolektivnu bezbednost.

2) Vojska Srbije koristi NATO standarde za oružje ocenjujući ih kao najviše standarde. Reforme u Vojsci Srbije su sprovedene po NATO standardima. Generalštab Vojske Srbije je uređen po NATO standardima, kao i brigade.

ALI: NATO standardi nemaju veze za punopravnim članstvom u NATO, kao što ni reforme po sistemu neke druge organizacije ne bi značile integraciju u te organizacije.

3) Članstvo u NATO je jeftinije od neutralnosti: ukoliko se ne bi priključila NATO, Srbija bi morala da poveća troškove odbrane jer bi morala da zadrži širok dijapazon vojnih kapaciteta. S druge strane, ulaskom u kolektivni sistem odbrane, vojska bi mogla da se specijalizuje i profesionalizuje i na taj način rastereti nacionalni budžet. Dakle, članstvo u NATO je isplativo i Srbija će, ako ostane izvan NATO pakta, nazadovati i njen tehnološki razvoj biće zaustavljen.

ALI: Ulazak u NATO forsira specijalizaciju i ulaganje u određene vidove oružanih snaga za potrebe nekih drugih. Time se stvara izrazita nejednakost unutar vojske, dolazi do otpuštanja oficira i zaoštravaju tenzije koje iz te nejednakosti proizilaze. Istovremeno se gube druge branše i Vojska Srbije ne bi mogla samostalno da odbrani zemlju. Istovremeno, ukidanje pojedinih rodova odbrane (npr. patroliranje vazdušnim prostorom) bi značilo da Srbija prepušta NATO odbranu tih delova teritorije i moralo bi da skupo plaća te usluge. Mala zemlja praktično nema svoju vojsku već samo vojnu formaciju koja funkcioniše kao „šraf“ NATO mašinerije. Ispada da zemlja drži vojsku zbog NATO-a, a ne zbog svojih interesa i ciljeva. Ne treba zaboraviti da su troškovi članstva u NATO veliki.

4) Članstvo znači privlačenje stranih investicija. Postoji neposredna veza između članstva u NATO i rasta razvoja članica: Članstvo u NATO donosi odlučujuću ekonomsku stabilnost i rast stranih ulaganja jer svedoči o njenoj punoj političkoj i ekonomskoj stabilnosti što dalje ohrabruje investitore da slobodno ulažu u njenu ekonomiju.  Na primer, strane investicije u Rumuniju su porasle čak 141 odsto nakon njenog pristupanja u Savez 2004. Srbija bi poslala signal potencijalnim investitorima da je njena teritorija bezbedna za ulaganja.

ALI: Nema nikakvih dokaza o korelaciji između privlačenja stranih investicija i članstva u NATO. Istočnoevropske države su u istom periodu postale i članice EU, te se može tvrditi da su investicije porasle zbog pripadnosti najvećem ekonomskom savezu kakva je Unija i zbog ispunjavanja uslova za članstvo u njoj. Najnovija ekonomska kriza, koja je počela u SAD i prelila se u Evropu, upravo je najjači kontraargument o korelaciji napretka zemlje i članstva u NATO (npr. Grčka, Rumunija, Estonija…).

5) Članstvo u NATO je preduslov za članstvo u EU. Nijedna od država u tranziciji nije došla do članstva u EU bez prethodnog ulaska u NATO. Niko nama neće reći: “Znate, morate prvo u NATO pakt, pa onda u Evropsku uniju“, ali će nam sigurno reći: “Ulazak u Evropsku uniju i u NATO idu jedno s drugim, ruku pod ruku“. Ne treba zaboraviti da se narod na poslednjim izborima opredelio za “evropsku Srbiju”.

ALI: Sami zvaničnici NATO su potvrdili da to nije uslov. Uslovi za članstvo u EU i NATO se značajno razlikuju, kao i sama procedura pristupanja.

6) Protivljenje NATO je izraz nacionalizma, antievropejstva i antizapadnjaštva: biti protiv NATO danas znači biti predstavnik autističnog nacionalizma.

ALI: Srbija ne želi konfrontaciju sa NATO, već je protiv članstva u NATO, kao što su protiv članstva i zemlje poput Irske, Švedske, Finske, Austrije, Švajcarske… koje nisu baš stožeri antizapadnjaštva.

7) Garancija zaštite najmoćnijeg saveza na svetu: Srbija bi ušla u sistem kolektivne odbrane, čime bi trebalo da se poveća bezbednost države. Ako bi, na primer, bila napadnuta – to bi bilo tretirano kao napad na sve članice NATO. Isto tako, ukoliko bi neka druga članica NATO bila napadnuta – to bi značilo i napad na Srbiju. Srbija bi simboličkim vojnim doprinosom operacijama NATO mogla da ojača svoj politički kredibilitet, imidž i poziciju u Vašingtonu, Briselu i ostalim evropskim prestonicama. Dakle, bolje biti za stolom nego na jelovniku: kako je ovo najmoćniji vojni savez, interes svake države je da bude deo njegove bezbednosne strukture, a ne da se nalazi van njegovih granica.

ALI: Srbiji ne preti opasnost agresije od bilo kog aktera koji je izvan NATO. S druge strane, glas Srbije se ne bi čuo ukoliko bi Srbija poželela da spreči određenu ofanzivnu akciju NATO, a praktično bi bila primorana da učestvuje. Osim toga, ne postoji samo pravo na kolektivnu odbranu, nego i obaveza kolektivne odbrane. Srbija bi morala da „brani“ članice NATO u slučaju napada za njih.

8 Članstvo u NATO je neizbežno: reč je o savezu koji okuplja većinu evropskih država, i jedinoj organizaciji koja ih čvrsto spaja sa moćnim američkim saveznikom. NATO se već nalazi na Kosovu i BIH, a teži članstvu i Crna Gora. Dakle značajan deo Srba je već suštinski povezan sa NATO, a Srbija ne sme da ostane izolovano ostrvo.

ALI: Trećina evropskih država nije u NATO: od najzapadnijih poput Irske, preko najsevernijih poput Švedske i Finske, najjužnijih poput Malte i Kipra, do najistočnijih poput Rusije, Moldavije, Ukrajine i Belorusije, ali i najcentralnijih poput Austrije i Švajcarske. Srbija dakle nije „izolovano ostrvo“ van NATO. Evropa živi sa mnoštvom „izolovanih“ ostrva već decenijama…

9) NATO (Kfor) je bezbednosni garant na Kosovu. Pripadnici NATO pakta čuvaju Srbe na Kosovu.

ALI: NATO je ušao na Kosovo nakon agresije koje je izvršio nad Srbijom. On nije uspeo da odbrani Srbe u više navrata (etničko čišćenje preko 200,000 Srba 1999. i 2004. godine). NATO takođe obučava “Kosovske bezbednosne snage“ od kojih namerava da stvori armiju „nezavisnog Kosova“.

10) NATO bombardovanje nije argument jer ne treba gledati u prošlost: Nedavno je naš ministar odbrane boravio u Turskoj gde su potpisani značajni sporazumi, a mi smo 500 godina bili pod Turcima. Prisetimo se da su 1944. godine saveznici bombardovali Srbiju, tada je samo u jednom gradu – Leskovcu poginulo 10.000 ljudi, pa smo prešli preko toga. Mora se ići napred i gledati u budućnost.

ALI: Srbija je jedina evropska država koju je NATO bombardovao, s ciljem da joj se preotme deo teritorije. Takođe, uloga NATO u otimanju Kosova
još uvek traje, to nije prošlost, jer je u toku obuka buduće vojske „nezavisnog
Kosova“.