***

NATO već godinama ponavlja da je otvoren za članstvo Srbije, koja je u 2006. ušla u program saradnje sa NATO Partnerstvo za mir ali i usvojila Deklaraciju o vojnoj neutralnosti. Srpska politička scena je jasno podeljena, vladajuće stranke takođe, dok su građani Srbije u velikoj meri protiv članstva: podršku ulasku u NATO daje manje od jedne četvrtina anketiranih. Važno je razlikovati „saradnju“ sa NATO (koja već postoji u okviru PzM i koju niko ne dovodi u pitanje) i „članstvo“ u NATO. Takođe je važno razlikovati „evropske“ integracije (put ka članstvu u EU) i „evroatlantske integracije“ (put ka članstvu u NATO).

Ključni događaji za odnose Srbije i NATO u poslednjoj deceniji (puna hronologija):

1999. – Nakon 78 dana bombardovanja Srbije, NATO trupe (Kfor) ulaze na Kosovo i Metohiju. Ne sprečavaju etničko čišćenje preko 200,000 Srba i drugih ne-Albanaca.

2003.  – Beograd uputio zahtev za članstvo u programu Partnerstvo za mir

2004. – Novi pogrom Srba na Kosovu i Metohiji pred očima Kfora – odnosi

Srbije i NATO pogoršani

2005. –  Sporazum o tranzitu trupa NATO kroz Srbiju

2006. – Srbija pristupa programu Partnerstvo za mir

2007. – Skupština Srbije usvaja Deklaraciju o vojnoj neutralnosti

2007. – NATO podržava Ahtisarijev plan

2008. – NATO počinje obuku “Kosovskih bezbednosnih snaga”, koja bi trebalo da preraste u “kosovsku vojsku”.

2008. – Potpisan Sporazum o zaštiti poverljivih informacija između Srbije i NATO

2009. – Na samitu u Strazburu, lideri NATO pozdravljaju “iskazanu volju” novih vlasti u Beogradu da idu ka članstvu u NATO.

2010. – 200 javnih ličnosti Srbije upućuju apel javnosti u kojem zahtevaju referendum o NATO i upozoravaju da vlast pokušava da uvede zemlju u  NATO po principu “korak po korak”. Vlast demantuje, ali u maju generalni sekretar Andres Fog Rasmusen ističe da će “učiniti maksimum“ u cilju   priključenja Srbije Alijansi, upravo „pristupom korak po korak kakav je tražila srpska strana“.

Severnoatlantska alijansa je u više navrata poslednjih godina isticala da je otvorena za članstvo Srbije, i u Briselu se članstvo Beograda vidi kao ključno za okončanje procesa proširenja NATO na Balkanu. Posredna potvrda da aktuelna vlast u Srbiji teži članstvu nalazi se u zaključcima sa Samita NATO iz aprila 2009. u kojima se podržava opredeljenje srpskih vlasti da Srbija postane članica Alijanse. Godinu dana kasnije, generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen pozvao je “ne samo srpske političke lidere već i srpski narod da gledaju u  budućnost, pažljivo razmotre situaciju kako bi došli do zaključka da je  budućnost Srbije u integraciji u evroatlantsku zajednicu – NATO i EU“. Generalni sekretar je kazao da će „učiniti maksimum“ u cilju priključenja  Srbije Alijansi, „pristupom korak po korak kakav je tražila srpska strana“, dodajući da se nada da će se sve balkanske zemlje priključiti NATO-u pre okončanja njegovog mandata na mestu generalnog sekretara Alijanse 2013. godine.

S druge strane, Skupština Srbije usvojila je deklaraciju o “vojnoj neutralnosti” decembra 2007. Zvanično, Vlada Srbija poštuje tu deklaraciju, kao i “pravu i dovoljnu meru” saradnje kroz program Partnerstvo za mir, kojem je Srbija pristupila u decembru 2006. godine. Međutim, očigledno je da je u toku “puzajući proces” približavanja Srbije Alijansi na “mala vrata” i van očiju javnosti.

Deklaracija o vojnoj neutralnosti se doživljava kao volja jedne političke partije, a ne većine političkih stranaka. Deo vladajuće koalicije se čak javno izjašnjava za njeno ukidanje. Vlada nema hrabrosti da pred narodom ukine vojnu neutralnost, a pred Zapadom se ovakvo bezbednosno opredeljenje ni ne pominje. Prećutno, prelazi se preko toga i ide se u integraciju. Tako nas Zapad i doživljava.

Jedno od ključnih nerazumevanja u odnosu Srbije i NATO je razlika između koncepta saradnje i članstva u NATO. Dok je saradnja s NATO već ostvarena kroz program Partnerstvo za mir – i dok tu saradnju podržavaju sve političke strukture u Srbiji – sam proces priključenja nailazi na otvoren otpor ogromnog dela javnosti.

Takođe, lobisti za priključenje NATO stvaraju dodatnu konfuziju u javnosti tako što guraju koncept “evroatlantskih integracija”, misleći na članstvu u EU i NATO, dok su građani Srbije zainteresovani samo za “evropske integracije”, odnosno članstvo u EU.

Najzad, specifičnost Srbije u odnosu na druge novopridružene članice je u činjenici da je samo Srbija bila bombardovana i da NATO bez saglasnosti Beograda formira bezbednosne strukture jedne separatističke tvorevine na našoj teritoriji.

Aktere koji učestvuju u odnosima Srbije i NATO delimo na :

1) NATO i njene članice: Generalni sekretarijat NATO-a, kao i deo članica, podržavaju članstvo Srbije i redovno pozivaju Beograd da unapredi odnose sa NATO. Na delu je “meka” diplomatija koja naglašava da su “vrata otvorena i da je na Beogradu da odluči”, ali da nema pritiskanja. S druge strane, pojedini zvaničnici otvorenije zastupaju argumente u prilog članstva u NATO.

2) Rusija: Moskva je otvoreno protiv članstva Srbije u NATO, kao što je uostalom protiv svakog novog proširenja. Iako se Moskva uzdržava da uputi jasniju javnu poruku, izvesno je da pristupanje NATO vidi kao pretnju sopstvenoj bezbednosti i strateškim interesima. S druge strane, Rusija je predložila dijalog o novoj bezbednosnoj arhitekturi u Evropi, koji bi umanjio značaj NATO kao jedinog vojnog saveza.

3) Vlast u Srbiji: S ozbirom na heterogen sastav, vladajuća koalicija u Srbiji nema jedinstven stav o daljim koracima u pristupanju NATO. Izvesno je da su pre svega G17 plus, Srpski pokret obnove, Stranka vojvođanskih Mađara, Liga socijademokratija Vojvodine, Socijaldemokratska partija otvoreno za članstvo u NATO. Koalicija okupljena oko Socijalističke partije Srbije ima rezerve prema daljim integracija, ali u interesu “srećnog braka” sa Demokratskom strankom ne potencira ovo pitanje. U samom DS nalaze se neki od vodećih lobista za dalje integracije u NATO, ali zvanična politika ove stranke ostaje privržena neformalnom stavu da je “Srbija vojno neutralna – za sada”. Izvesno je da bi u drugačijem koalicionom okruženju DS imao daleko snažnije simpatije prema daljim koracima ka formalnom članstvu. Eventualna koaliciona zamena SPS-a Liberalno-demokratskom partijom vodila bi ka izvesnom članstvu.

4) Opozicija u Srbiji: Demokratska stranka Srbije je najotvoreniji i najaktivniji protivnik članstva Srbije u NATO. Srpska radikalna stranka i Srpska napredna stranke se takođe izjašnjavaju protiv, ali manji naglasak stavljaju na ovo pitanje kada je aktivnija politika u pitanju. Liberalno-demokratska stranka je, sa svoje strane, najglasniji zagovornik hitnog ulaska Srbije u NATO.

5) Nevladin sektor:  Pro-NATO lobi u Srbiji se sastoji od niza nevladinih organizacija koje se, nakon perioda defanzive u periodu pred i nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, ponovo i sve snažnije aktiviraju. Njih logistički i finansijski u velikoj meri podržavaju Odeljenje NATO za javnu diplomatiju i ambasade zemalja članica (pre svega ambasada SAD i Češke — kao kontakt ambasada NATO u Srbiji). Među najaktivnijim organizacijama koje se zalažu za članstvo u NATO se nalaze Atlantski savet, Evroatlantske inicijative, ISAC fond, Balkanski fond za demokratiju, Helskinški odbor za ljudska prava, Forum za međunarodne odnose, Evropski pokret, TransKonflikt. Vodeći analitičari/aktivisti zagovornici ulaska u NATO su: Ivan Vejvoda, Danijel Šunter, Vladan Živulović, Milan Simurdić, Aleksandar Radić, Zoran Dragišić, Jovan Teokarević, Jelena Milić i Sonja Biserko. Protivnici ulaska u NATO imaju određeni pristup najvećim medijima, ali se gro najjasnijih kritika čuje uglavnom u alternativnim medijima (Fond Slobodan Jovanović, Pečat, Nova srpska politička misao).

6) Građani: Prema istraživanjima CESID-a, 22 odsto građana Srbije ima poverenje u NATO. Prema istraživanjima Politikuma, 15 odsto gradjana Srbije se zalaže za članstvo u NATO (april 2010.). Za članstvo u NATO se poslednjih godina izjašnjavalo od 19 do 30 odsto građana Srbije, s tim što je najveća podrška bila u trenutku pristupanja Srbije Partnerstva za mir.

Puna hronologija odnosa Srbije i NATO nakon bombardovanja 1999. godine:

1999.

12. juna – Započeto raspoređivanje snaga NATO – Kfor – na Kosovu i Metohiji.

2001.

4. mart – Vojska Jugoslavije ulazi u Kopnenu zonu bezbednosti (KZB), u kojoj su mesecima delovale snage Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca. Ulasku prethodi dogovor sa NATO.

2.-4. jul – Delegacija Parlamentarne skupštine NATO po prvi put posećuje Srbiju. Beograd izrazio spremnost da pristupi programu Partnerstvo za mir.

24. avgust -  Savezna vlada SRJ usvaja jednostranu odluku o uslovima tranzita trupa i vojne opreme NATO preko teritorije SRJ.

2002.

1. januar – Ambasada Velike Britanije u Beogradu imenovana je za kontakt ambasadu koja će biti veza Srbije sa NATO. Njen zadatak je da održava i unapređuje bilateralnu saradnju i komunikaciju Srbije sa NATO na vojnom polju, te da upoznaje javnost i institucije Srbije sa politikom i aktivnosti Alijanse.

27. jun Generalni sekretar NATO Džordž Robertson navodi uslove pristupanja PzM koje SRJ treba da ispuni: 1. povlačenje tužbi pred Međunarodnim krivičnim sudom koje je Srbija podigla protiv Belgije, Holandije, Francuske, Italije, Kanade, Nemačke, Velike Britanije i Portugala 2. puna saradnja sa Međunarodnim sudom u Hagu, uključujući u to i jasan i transparentan stav VJ o ovom pitanju, kao i eventualno pružanje mera pomoći u privođenju Ratka Mladića i Radovana Karadžića 3. transaprentnost odnosa sa Republikom Srpskom i u skladu sa Dejtonskim sporazumom i pružanje podrške snagama SFOR i Kancelariji Visokog predstavnika 4. pružanje podrške naporima međunarodne zajednice na KiM, u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244 i pridržavanje postojećih međunarodnih režima, uključujući u to sankcije i rezolucije SB UN.

20. decembar Doneta odluka o uspostavljanju vazdušnih puteva koji će voditi preko teritorije SRJ za potrebe misija NATO u regionu. Osnovan je i Tehnički komitet NATO-SRJ za letove kroz vazdušni postor SRJ.

2003.

19. jun Ministarstvo spoljnih poslova uputilo je zvaničan zahtev NATO za prijem SCG u PzM. Kako bi pokazao da vrednuje postignuća dotada spovedenih reformi, NATO je inicirao specijalni Program saradnje SCG i NATO (Special Tailored Cooperation Program). On u prvoj fazi podrazumeva održavanje serije od četiri seminara, organizovanje poseta ekspertskih timova NATO, pohađanje kurseva u NATO školi u Oberamergauu (Nemačka) i mogućnost da SCG učestvuje kao posmatrač u drugim aktivnostima PzM.

26 – 27. novembar Generalni sekretar NATO Robertson prvi put posetio Beograd. Ponovio da SCG ima obavezu da ispuni još dva uslova ukoliko želi da pristupi PzM. Ona mora da povuče tužbe koje je protiv određenih zemalja NATO podnela Međunarodnom krivičnom sudu i da potpuno sarađuje sa Međunarodnim sudom u Hagu, odnosno da privede Ratka Mladića.

2004.

29. februar Kao specijalan izaslanik ministra spoljnih poslova SCG pri NATO imenovan je ambasador Branislav Milinković.

29. maj Zajednička vojna vežba pod nazivom „Plavi put“ koju sprovode Vojska SCG i Rumunija (članica NATO od 2004. godine) održana je na Đerdapu. Cilj je bio pripremanje obe strane za slučaj terorističkih napada i uvežbavanje zaštite objekata koji su od strateškog značaja. Kompletna vežba je osmišljena i sprovedena po standardima i proceduri NATO.

28 – 29. jun U Istanbulu je održan samit NATO, na kome je prisustvovala i delegacija SCG. Na samitu je SCG dat jasan signal da je dobrodošla u PzM pod uslovom da ispunjava određene obaveze, kao što je saradnja sa Haškim tribunalom.

1. septembar Ambasada Norveške u Beogradu preuzela je od ambasade Ujedinjenog Kraljevstva dužnost kontakt ambasade za vezu SCG sa NATO.

27 – 30. oktobar U luke Bar i Kotor uplovilo je šest brodova Stajaćih mediteranskih pomorskih snaga NATO (STANAVFORMED). Cilj posete je postepeno poboljšavanje saradnje Ratne mornarice SCG i STANAVFORMED u oblasti zajedničkog angažovanja na moru, što bi predstavljalo odgovor na pretnje svetskoj bezbednosti.

18. novembar Usvojena je Strategija odbrane SCG. Strategijom se potvrđuje novo opredeljenje SCG za učlanjavanje u međunarodne bezbednosne strukture, prvenstveno PzM i NATO, koje će biti zasnovano na demokratskoj volji građana, kao i priključivanje drugim evropskim i evroatlantskim integracijama. U Strategiji se kao jedan od ciljeva sistema odbrane navodi i saradnja sa državama članicama programa PzM, NATO savezom i drugim državama i savezima. Severoatlantska alijansa označena je kao jedan od ključnih činilaca evropske bezbednosti (pored UN, OEBS, EU), a PzM kao značajan program koji doprinosi jačanju bezbednosti u regionalnom okruženju.

2005.

14. januar Državna zajednica Srbija i Crna Gora preuzela je predsedavanje Grupom za upravljanje bezbednosnom saradnjom u Jugoistočnoj Evropi (South East Europe Security Cooperation Steering Group – SEEGROUP). Tokom našeg predsedavanja prioritet će biti intenziviranje saradnje i razmena iskustava sa zemljama koje su kandidati za učlanjenje u PzM i NATO, te sa članicama PzM i NATO. Grupa je osnovana pod okriljem NATO i predstavlja forum za podršku regionalne saradnje u oblasti bezbednosti i odbrane. Srbija i Crna Gora (tadašnja SRJ) pristupila je SEEGROUP maja 2001. godine.

24. januar Komandant Združenih snaga NATO komande u Napulju admiral Majkl Mulen posetio je Beograd. Tom prilikom postignut je dogovor sa ministrom odbrane SCG oko redovne saradnje kojom bi se sprečila bilo kakva iznenađenja na području južne Srbije i Kosova i Metohije.

5. april Promovisana je Bela knjiga odbrane SCG. Ovaj dokument potvrđuje opredeljenje SCG za evroatlantske integracije, koja su već izneta u Strategiji odbrane. Između ostalog, u Beloj knjizi navedeno je da je SCG zainteresovana za uspostavljanje potpune institucionalne saradnje sa NATO, ali pre svega za priključenje PzM, što je jedan od prioriteta spoljne politike SCG. Priključenje PzM omogućilo bi paralelni razvoj interoperabilnosti i primenu standarda NATO, što je ujedno i sastavni deo reforme sistema odbrane.

18. jul Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer potpisao u Beogradu Sporazum o linijama komunikacije sa NATO (Line of Communication – LOC). Ovim Sporazumom i aranžmanima regulisan je čitav pravni režim tranzita snaga NATO kroz SCG, te su prethodni pojedinačni sporazumi zamenjeni i dopunjeni novim (Aneks 1-A Dejtonskog sporazuma, Aranžman o tranzitu KFOR iz avgusta 2001, Sporazum o vazdušnim putevima za potrebe misija NATO iz decembra 2002, bilateralni sporazumi sa Belgijom, Nemačkom i SAD.)

2006.

8. februar Na sastanku ministra odbrane Vojske SCG i delegacije NATO, koju je predvodio direktor za planiranje snaga NATO, dogovoreno je da bude formirana Grupa za reforme sistema odbrane SCG-NATO (Defence Reform Group – DRG). Grupa ima savetodavnu ulogu, a treba da obezbedi pomoć koju će NATO pružiti kako bi zadaci reforme sistema odbrane SCG bili što efikasnije sprovedeni.

7. jun Vrhovni savet odbrane SCG usvojio je nacrt Strategijskog pregleda odbrane. To je ključni dokument za planiranje, programiranje i uvođenje promena u sistemu odbrane do 2015. godine. Prema Startegijskom pregledu odbrane uključenje Srbije u PzM predstavlja kratkoročan i direktan cilj, dok je postizanje punopravnog članstva u NATO označeno kao dugoročan prioritet. Pristupanje Srbije PzM unapredilo bi ukupnu bezbednost države, te bi tako bio olakšan proces reformi sektora bezbednosti i omogućeno uspostavljanje drugih oblika saradnje sa NATO.

29. novembar Na samitu NATO u Rigi Srbija je pozvana da se pridruži „Programu Partnerstvo za mir.“

14. decembar Predsednik Republike Srbije Boris Tadić potpisao je Okvirni dokument o ulasku Srbije u „Program Partnerstvo za mir“ čime je Srbija i formalno postala članica PzM. Prilikom potpisivanja dokumenta, predsednik Srbije izjavio je da će Srbija ispuniti svoje obaveze prema Haškom tribunalu i uhapsiti optužene.

18. decembar Otvorena je Vojna kancelarija za vezu NATO u Beogradu, čije je sedište u Ministarstvu odbrane. Kancelarija podržava rad Grupe za reforme sistema odbrane Srbija-NATO (DRG), te sprovođenje Sporazuma o linijama komunikacije sa NATO, koji je potpisan jula 2005. godine.

2007.

1. januar Ambasada Republike Italije preuzela je fukciju kontakt ambasade za vezu Srbije sa NATO. Ovu funkciju italijanska ambasada obavljaće do kraja 2008. godine.

10. maj Načelnik Generalštaba Vojske Srbije učestvovao je prvi put nakon što je Srbija primljena u PzM, na sastanku Vojnog komiteta Saveta evroatlantskog partnerstva. General potpukovnik Zdravko Ponoš predstavio je dosadašnju reformu vojske i izneo planove o učestvovanju Vojske Srbije u PzM.

14. jun Ministar odbrane Srbije prvi put od pristupanja Srbije PzM prisustvovao radu Saveta za evroatlantsko partnerstvo. Tokom zasedanja Saveta ministar Dragan Šutanovac izjavio da je Srbija zainteresovana za razne oblasti saradnje u okviru PzM, kao što su vojno obrazovanje i obuka, planiranje odbrane i budžeta, mirovne i humanitarne operacije, nuklearno biološka i hemijska odbrana i drugo. Izjavio da će Srbija do 2010. godine učiniti sve što je neophodno da bi ispunjavala standarde koji su potrebni za članstvo u NATO.

5. septembar Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić uručio je u sedištu NATO Prezentacioni dokument o ciljevima Srbije u programu „Partnerstvo za mir“. Prezentacionim dokumentom nije definisano to da li će Srbija postati članica NATO u budućnosti. Svaka država koja se priključuje PzM dostavlja ovaj dokument u kome identifikuje svoje namere u postizanju ciljeva Partnerstva. Dokument čine tri celine: 1. politički okvir 2. oblasti saradnje 3. resursi i sredstva Srbije za aktivnosti u PzM. Republika Srbija kao prioritetne izdvaja sledeće oblasti saradnje: demokratska kontrola sistema odbrane, strategija i politika odbrane, planiranje i finansiranje sistema odbrane i upravljanje resursima, vojno obrazovanje, obuka i doktrina, konceptualni, planski i operacionalni aspekti učestvovanja u mirovnim i humanitarnim operacijama, vojnomedicinske službe, atomsko-biološko-hemijska odbrana, izučavanje stranih jezika, operativni, materijalni i administartivni aspekti standardizacije, vojne vežbe i obuke, saradnja i koordinacija za odgovor na vanredne situacije, nauka i tehnologija, kontrola i upravljanje vazdušnim prostorom, upravljanje krizama, odgovor na terorizam, konsultacije, komanda i kontrola, odnosi sa javnošću, te razvojni programi saradnje u oblasti naoružanja i vojne opreme. Pored prioritetnih oblasti saradnje tu su i druge, naknadno, usaglašene oblasti i mehanizmi saradnje.

25. septembar Predstavnicima Ministarstva spoljnih poslova su u sedištu NATO u Briselu predati podaci o lokacijama u Srbiji na kojima se nalaze kasetne bombe iz 1999. godine, koje su zaostale iz vremena kada je Alijansa bombardovala teritoriju tadašnje SRJ. Ovo je jedan od prvih rezultata konkretne saradnje Srbije sa NATO u programu „Partnerstvo za mir“.

29. septembar Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je da NATO ima najbolje standarde i da je njegov zadatak da vojsku standardizuje i opremi prema tim standardima. On je dodao i to da ne treba on da odluči da li će Srbija ući u NATO ili ne, ali da je u datom trenutku odlučeno da Vojska bude opremljena u skladu sa NATO standardima. Nešto kasnije, Srbija je podnela Indivudalni program partnerstva, kojim se precizno odredjuju aktivnosti u kojima će učestvovati vojska i druge državne institucije u okviru Partnerstva za mir a tokom jednogodišnjeg perioda.

26. decembar Narodna skupština Republike Srbije donela je „Rezoluciju o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije“, u kojoj se, proglašava „vojna neutralnost Republike Srbije u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnog raspisivanja referenduma na kome bi se donela konačna odluka o tom pitanju“.

2008.

3. april Tokom samita NATO održanog u Bukureštu, Srbija, BiH i Crna Gora pozvane su da sa učestvovanja u PzM pređu na „intenzivirani dijalog“, odnosno da potpišu Individualni partnerski akcioni plan (IPAP) i time uđu u fazu produbljene saradnje koja vodi ka dostizanju punopravnog članstva u NATO. Srbija, za razliku od svojih suseda, nije podnela takav zahtev, ali je posle intenzivnih konsultacija obavljenih u NATO odlučeno da joj se takav status ipak dodeli, s tim da će se aktivirati onda kada to bude odlučila. Na ovom samitu je isti status dodeljen i Ukrajini i Gruziji.

14. maj Načelnik Generalštaba Vojske Srbije Zdravko Ponoš prisustvovao je u Briselu sastanku Vojnog komiteta Evroatlantskog partnerstva, koji čine načelnici generalštaba država članica NATO i programa „Partnerstva za mir“. Tokom ovog sastanka general Ponoš je razgovarao i sa načelnikom Združenog generalštaba američke vojske admiralom Majklom Malenom, kao i sa generalnim sekretarom NATO Jap de Hop Sheferom. On je tom prilikom zatražio da KFOR ostane statusno neutralan na Kosovu, da poštuje mandat UN i da ne obučava oružane snage koje bi mogle prejudicirati status ove pokrajine. Nešto kasnije, ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac potpisao je sporazum o razmeni poverljivih informacija sa NATO.

1. oktobar – Ministar odbrane Dragan Šutanovac je u sedištu NATO potpisao Sporazum o zaštiti poverljivih informacija između Srbije i NATO, takozvani Bezbednosni sporazum. Sporazumom je predviđena obostrana obaveza zaštite razmenjenih informacija između Srbije i NATO, koje su označene kao poverljive.

3. decembar Šefovi diplomatija NATO su u Briselu pozdravili želju Srbije da nastavi praktičnu saradnju sa NATO, uključujući puno korišćenje programa Partnerstvo za mir i ponudili da odnos Srbije i NATO bude ojačan i izradom „akcionog plana“ Srbije za PzM. Ministri inostarnih poslova NATO naglasili su da podržavaju evroatlantsku integraciju Srbije, kao i da „sve mogućnosti partnerstva s NATO kroz političke konsultacije i praktičnu saradnju ostaju otvorene za Srbiju“. U saopštenju datom na završetku dvodnevnog ministarskog zasedanja istaknuto je da „nedavno potpisivanje sporazuma NATO i Srbije o bezbednosti razmene informacija predstavlja važan korak u tom pravcu“. Osim toga, ministri su se založili i za hitno razmeštanje misije Euleksa širom Kosova i zatražili od Srbije i vlasti na Kosovu da „u potpunosti sarađuju sa svim relevantnim akterima tokom perioda i nakon perioda prenošenja nadležnosti“.

2009.

4. april – Održan samit NATO u Strazburu na kome je obeleženo 60 godina postojanja Alijanse. U završnoj deklaraciji Samita stoji da „NATO pozdravlja posvećenost Vlade Srbije ka integraciji u evroatlantsku zajednicu naroda“.

Vodje NATO-a su u Strazburu izrazile „spremnost za razvoj partnerstva, političke konsultacije i praktičnu saradnju“ sa Srbijom, poručivši da su za to „bitni volja i koraci srpskih vlasti“. Oni su, takodje, „pozvali Srbiju da podrži dalji napredak ka učvršćenju mira i reda na Kosovu“.  Šefovi država i vlada Atlantskog saveza istakli su volju da saradnju sa Srbijom pospeše „razradom Individualnog akcionog plana za partnerstvo (IPAP) i nastavkom podrške Srbiji u sprovođenju reformi odbrane“. Lideri Atlantskog saveza su poručili i da „pozdravljaju i podržavaju stavove srpske vlade o spremnosti za uključivanje u evroatlantske integracije“.  Individualni akcioni program je „čvrsta osnova za dalju suštinsku opipljivu saradnju“ Srbije i Atlantskog saveza, navodi se u završnom dokumentu zasedanja lidera NATO-a i zaključuje da su „Srbiji kroz partnerstvo s NATO-om otvorene sve mogućnosti za političke konsultacije i praktičnu saradnju“.  „Volja i koraci srpskih vlasti su od presudne važnosti za dalje produbljivanje našeg partnerstva“, zaključili su vođe NATO-a.

14. april Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer izjavio je da Srbija sama odlučuje da li će, osim ulaska u Evropsku uniju, ući i u NATO, ali je naveo da je „praksa proteklih godina pokazala da članstvo u obe organizacije ide ruku pod ruku“.  U intervjuu Večernjim novostima, Shefer je rekao da su NATO i EU dve „različite organizacije“ koje odluke donose nezavisno i imaju odvojene instrumente, ali je dodao da se u „praksi proteklih godina videlo da članstvo u EU i NATO idu zajedno“.  Shefer je rekao da je NATO spreman za dalje razvijanje partnerstva sa Srbijom, ali da „srpska vlada treba da definisse nivo i ambicije u tom smislu“.

30. april Vlada je donela odluku da Srbija ne učestvuje u vežbi NATO u Gruziji.

20. maj Potpredsednik SAD, Džozef  Bajden posetio je Beograd i tokom razgovora sa predsednikom Srbije pomenuo integraciju Srbije u NATO. Boris Tadić je odgovorio da je ulazak u Alijansu blokiran unutrašnjopolitičkim razlozima.

2. jun Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac izjavio je u Skupštini Srbije da se ministarstvo na čijem je čelu pridržava odluke Skupštine Srbije o vojnoj neutralnosti, ali i podsetio da je Srbija od novembra 2006. godine članica Partnerstva za mir.

11. jun Sastanak ministara odbrane NATO na kome je dogovoreno postepeno smanjenje trupa KFOR na KiM, „usled poboljšanja bezbednosne situacije“. Na marginama ovog sastanka je održan susret ministra odbrane Dragana Šutanovca sa generalnim sekretarom NATO Jap De Hop Sheferom.

13. avgust Novi generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen je boravio na KiM, gde je Prištini preneo odluku NATO o faznom smanjenju vojnika KFOR.

17. oktobar Generalni sekretar NATO Rasmunsen u intervjuu „Novostima“ je izjavio da Srbija ne mora da uđe u NATO da bi ušla u EU.

12. novembar Branislav Milinković  postavljen je za ambasadora – šefa misije Srbije pri NATO-u u Briselu. Milinković je do sada bio specijalni izaslanik Ministarstva spoljnih poslova Srbije pri NATO-u.

4. decembar Sastanak MIP-ova NATO, na kome je ponovljena poruka o politici „otvorenih vrata“. Crnoj Gori je dodeljen MAP (Akcioni plan za članstvo u NATO), a ona je najavila spremnost da pošalje 40 pripadnika vojne policije u Afganistan. MAP nije dodeljen BiH zbog izostanka političko-institucionalnih promena u ovoj zemlji.

2010.

11. januar Dve stotine srpskih intelektualaca, među kojima su akademici, književnici, glumci, umetnici, crkveni velikodostojnici, članovi kraljevske porodice Karađorđević i političari, zatražilo je raspisivanje referenduma o ulasku Srbije u NATO. Oni su naveli da je referendum o NATO-u neophodan jer postoji bojazan da bi se „odluka o članstvu Srbije u NATO mogla doneti iza zatvorenih vrata i iza leđa građana“.

23. januar Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je u Nišu da je priča o pristupanju Srbije NATO savezu u ovom trenutku irelevantna“ i da je učlanjenje u taj savez još „na dugačkom štapu“. On je rekao da ne vidi da bi „Srbija u kratkom roku mogla da pristupi bilo kojoj organizaciji kao što je NATO“.

28. januar Predstavnica NATO za javnu diplomatiju Despina Afentuli izjavila je u Vranju da Srbija ima sve preduslove da bude ključni činilac u regionu i da zbog toga treba i dalje da napreduje u evroatlantskim integracijama. Ona je na skupu o izazovima bezbednosti u organizaciji „Inicijative za integracije“rekla da u tom pravcu svakodnevno treba voditi diskusije koje ekonomske, bezbednosne i  političke koristi građanima donose te integracije. Na skupu su govorili i predstavnici MUP Srbije i Ministarstva odbrane i NVO iz država regiona.

6. februar Nova ambasadorka SAD u Beogradu, Meri Vorlik, rekla je da su Srbiji otvorena vrata za članstvo u NATO-u, ali je to odluka koju ona sama treba da donese. Ona je rekla da „SAD u potpunosti podržavaju evropske i evroatlantske aspiracije Srbije i da čine sve da potpomognu njene napore u tom pravcu“.

6. februar Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je u Minhenu na skupu posvećenom budućnosti evropske i svetske bezbednosti i strategiji i misijama NATO-a, da Beograd neće činiti korake koji vode ka svrstavanju u NATO, niti bilo koji drugi vojni savez, ali će na održavanju mira i stabilnosti sarađivati sa Alijansom i svim drugim akterima na zapadnom Balkanu.

11. februar Predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao je sa komandantom NATO snaga za Evropu admiralom Džejmsom Stavridisom o aktivnostima Srbije u programu Partnerstvo za mir i saradnji sa Kforom u očuvanju mira i bezbednosti na Kosovu i Metohiji. U saopštenju pres službe predsednika navodeno je da je Tadić ocenio da su Srbi na Kosovu i Metohiji i dalje najugroženiji narod na tlu Evrope i da je zato neophodno da Kfor nastavi da štiti i kosovske Srbe i srpske manastire i crkve, bez obzira na odluku o smanjenju.

12. mart Bivši generalni sekretar NATO-a Džordž Robertson ocenio je da Zapadni Balkan postojano napreduje ka evroatlantskoj integraciji, i izrazio uverenje da će za deset godina sve zemlje regiona biti u sastavu Alijanse.

20. maj Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen pozvao je “ne samo srpske političke lidere već i srpski narod da gledaju u budućnost, pažljivo razmotre situaciju kako bi došli do zaključka da je budućnost Srbije u integraciji u evroatlantsku zajednicu – NATO i EU”. On je rekao da će „učiniti maksimum“ u cilju priključenja Srbije Alijansi, „pristupom korak po korak kakav je tražila srpska strana“, dodajući da bi „voleo da vidi napredak“.