Mitić: Partnerstvo za mir je dovoljan nivo saradnje Srbije i NATO i za buduće korake je vrlo važna činjenica da su na nedavno održanim izborima poražene partije koje se zalažu za prijem zemlje u Alijansu.Na slici: Erl Licenberger, zamenik američkog ambasadora u Srbiji, Sonja Stojanović, moderator okruglog stola i Aleksandar Mitić, predsednik CSA

Srbija treba da ostane vojno neutralna zemlja i kao takva nastavi da gradi dobre odnose sa NATO, ali i sa drugim vojnim i bezbednosnim organizacijama, poput Organizacije za kolektivnu bezbednost. To je potpuno zdrava politika, za Srbiju najprimerenija. O eventualnom članstvu u Severnoatlantskoj alijansi odluku treba da donesu isključivo građani Srbije, na referendumu. Prema poslednjim istraživanjima čak 70 odsto stanovnika se protivi ulasku Srbije u NATO, rekao je Aleksandar Mitić, predsednik Centra za strateške alternative na okruglom stolu „Reakcija NATO na krizu“ koji je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku.

Prema Mitićevim rečima, Partnerstvo za mir je dovoljan nivo saradnje Srbije i NATO i za buduće korake je vrlo važna činjenica da su na nedavno održanim izborima poražene partije koje se zalažu za prijem zemlje u Alijansu.

- Tu pre svega mislim na Liberalno-demokratsku partiju i Ujedinjene regione Srbije. Sa Socijalističkom partijom Srbije u budućoj vladi, vlast neće više moći iza očiju javnosti da preduzima korake ka članstvu. Takođe, ministar odbrane je doživeo poraz jer podrška učlanjenju u NATO, koje indirektno zagovara, iz godine u godinu pada. Šutanovac je dao i vrlo dobar argument zašto Srbija treba da ostane vojno neutralna. Prema njegovim rečima, prodaja namenske industrije Srbije je od 2007. godine uvećana za čak 400 odsto. Podsetiću, tada je proglašena vojna neutralnost Srbije – istakao je Mitić.

Zamenik američkog ambasadora u Srbiji Erl Licenberger izjavio je da Srbija sama treba da odluči da li će postati član NATO-a. On je naveo da SAD ne vrše pritisak u pogledu donošenja te odluke.

Mitić: Sa Socijalističkom partijom Srbije u budućoj vladi, vlast neće više moći iza očiju javnosti da preduzima korake ka članstvu. Takođe, ministar odbrane je doživeo poraz jer podrška učlanjenju u NATO, koje indirektno zagovara, iz godine u godinu pada. Šutanovac je dao i vrlo dobar argument zašto Srbija treba da ostane vojno neutralna. Prema njegovim rečima, prodaja namenske industrije Srbije je od 2007. godine uvećana za čak 400 odsto.

Podsetiću, tada je proglašena vojna neutralnost Srbije.

- SAD i njene saveznice u NATO-u podržavaju Srbiju da izabere što bližu saradnju jer je ona već aktivna kroz program Partnerstvo za mir, ali ona sama i srpski narod treba da se opredele za eventualno članstvo u Alijansi. NATO se ne ponaša po principu – članstvo ili ništa drugo – rekao je Licenberger na skupu posvećenom predstojećem samitu NATO-a, 20. i 21. maja u Čikagu.

On je podsetio da SAD podržavaju napore Srbije i na putu ka Evropskoj uniji, ukazavši na to da vlasti u zemlji treba da imaju u vidu da je Evropa „izgrađena na sigurnosti koju garantuje NATO“.

On je naveo da je misija NATO na Kosovu (Kfor) najbolji garant mira i bezbednosti u regionu, a time i garant bezbednosti za kosovske Srbe, na čemu Beograd insistira.

- U prilog tome govori i činjenica da je Kfor pojačao prisustvo na terenu tokom nedavnih izbora kako bi poslao poruku da neće tolerisati ni najmanju provokaciju – dodao je američki diplomata.

Mitić se usprotivio ovakom stavu, ističući da Kfor ne postupa dobro na Kosovu i da od kosovskih Albanaca treba direktnije da zahteva da se suzdrže od nasilja.

- Poslednjih godina primetan je nedostatak volje NATO-a da brani kosovske Srbe na severu pokrajine. Alijansa je postala saveznik Prištine. Nadam se da tako neće biti tako u budućnosti. NATO kao kolektiv mora da iskoristi uticaj i spreči Prištinu i Tiranu da šire velikoalbansku politiku na Balkanu – podvukao je predsednik Centra za strateške alternative.

Učesnici skupa su se saglasili da na samitu u Čikagu neće biti donesene odluke o proširenju Alijanse na nove članice, već da treba očekivati eventualnu reviziju odluka o programima saradnje sa dosadašnjim i budućim partnerima.

Mitić je naglasio da predstojeći Samit takođe neće rešiti probleme sa kojima se NATO već dugo suočava, traženje indentiteta, manjak para, sve jača Kina, Rusija…

- Alijansa ne može da završi rat u Avganistanu već 12 godina. To je organizacija koja nije u stanju da se izvini žrtvama bombardovanja u Libiji. Organizacija čija kriza identiteta traje veoma dugo, kao i kriza morala. Ipak, i pored velikih problema NATO ima značajnu ulogu u evropskoj i svetskoj bezbednosti. Zato Srbija treba da ostane vojno neutralna i nastavi saradnju sa Alijansom kao i svim ostalim savezima i državama – zaključio je Mitić.

Publika u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku.

RS odavno ima svoj stav - odluku o ulasku u NATO donećemo na referendumu i pratićemo kako će se u vezi sa tim pitanjem ponašati Srbija.

„RS odavno ima svoj stav – odluku o ulasku u NATO donećemo na referendumu i pratićemo kako će se u vezi sa tim pitanjem ponašati Srbija“, rekao je Dodik u Banjaluci, na sastanku sa predstavnicima srpskih parlamentarnih stranaka.

Prema njegovim rečima, RS poštuje odluku Srbije da bude vojno neutralna i ne želi da napravi „bezbednosnu barijeru na Drini“.

„Sasvim je logično da mi budemo okrenuti prema odlukama koje će u vezi sa NATO donositi Srbija“, istakao je Dodik.

Predsednik SDS-a Mladen Bosić rekao je da među političkim partijama u RS postoji konsenzus da BiH ne treba da ide u NATO bez Srbije, jer bi to dovelo do poremećaja vojnih efektiva i bezbednosnih snaga koje su sastavni deo Dejtonskog sporazuma.

„Ukoliko bi Srbija ostala izvan NATO, to bi dovelo do poremećaja i zato mi smatramo da ne treba ići u NATO ukoliko to ne učini i Srbija“, naveo je Bosić.

Tanjug

Dogovor o kolektivnoj bezbednosti bio je potpisan pre 20 godina u Taškentu na inicijativu predsednika Uzbekistana Islama Karimova. U tom trenutku sporazum je kao vazduh bio potreban Taškentu: u susednom Tadžikistanu se razbuktao građanski rat, a u Avganistanu na vlast su došli mudžahedini. Ali već tada je postojalo razumevanje da je dogovor važan ne samo Uzbekistanu, već i svim ostalim državama: Jermeniji, Kazahstanu, Kirgiziji, Rusiji, Tadžikistanu, kao i Belorusiji, koja mu se pridružila kasnije. Sve ove zemlje, izuzev Rusije, nisu imale jake oružane snage koje mogu da čuvaju suverenitet i celovitost.

Deset godina kasnije, 14. maja 2002. godine, bila je doneta odluka da se ODKB pretvori u međunarodnu organizaciju – Organizaciju dogovora o kolektivnoj bezbednosti.

Za 20 godina rada ODKB je sakupila solidno iskustvo i ima ozbiljne uspehe u suprotstavljanju globalnim opasnostima. Ali vreme diktira svoje izazove. I osim borbe protiv terorizma, države treba da izrade strategije suprotstavljanja novim netradicionalnim pretnjama, govori generalni direktor Centra za proučavanje postsovjetskog prostora Aleksej Vlasov.

-To je formiranje zajedničkog stava o surpostravljanju rizicima u sferi informacione i socijalne bezbednosti, pomoći u slučaju elementarnih nepogoda, okolnosti više sile… Osim toga, potrebna je unutrašnja reforma same strukture ODKB, mehanizma donošenja odluka. I ovde je, mislim, Vladimir Putin u pravu kada govori da je neophodno preći rubikon u određivanju pitanja – šta je primarno, a šta sekundarno. Drugim rečima, da li su članovi ODKB spremni da ispunjavaju one odluke koje se donose u okviru ove integracione strukture ili je za njih pozicija vezana sa nacionalnim suverenitetom u svim pitanjima dominantna. Princip konsenzusa ne funkcioniše uvek – rekao je Vlasov.

Glas Rusije

„NATO je učinio sve što je bilo moguće kako bi smanjio rizik za civile, ali tokom složene vojne operacije, taj rizik nikada nije nula“, rekla je portparolka Alijanse Olana Lungesku.

Saopštenje je reakcija na danas objavljeni izveštaj HRV u kome se dokumentovano navodi da je najmanje 72 civila, od čega trećina ispod 18 godina, stradalo od NATO bombi i raketa tokom rata.

Ta organizacija je u istom izveštaju pozvala NATO da podnese izveštaj o civilnim žrtvama, da se izvini porodicama stradalih i da im isplati odštetu.

Iako je Lungesku rekla da NATO izražava žaljenje zbog civilnih žrtava, o izvinjenju i naknadi štete u saopštenju nema ni pomena.

Kada je reč o otkrivanju detalja o stradanjima civila, Lungesku je ukazala da je NATO uredno podnosio izveštaje Savetu bezbednosti UN i sarađivao u međunarodnoj istrazi o Libiji.

Kao ilustraciju za brigu o civilima Lungesku je navela da je vazdušna kampanja u Libiji „jedina u svetu u kojoj su se koristila isključivo precizno vođena sredstva“.

Fred Abrahams iz Hjuman rajts voča, međutim, kaže da postoje brojne sumnje u verodostojnost izveštaja NATO-a o isključivom napadanju vojnih meta.

„Napadi su dozvoljeni bili samo na vojne mete, a ozbiljna pitanja i dalje, nažalost, ostaju neodgovorena. U nekim incidentima stvarno se postavlja pitanje da li je komanda NATO-a uopšte znala šta gađa“, istakao je Abrahams.

Lungesku je istakla da je situacija na terenu bila „fluidna“ i da su snage pukovnika Moamera Gadafija često koristile civile kao živi štit, kao i da NATO nije imao svoje ljude na kopnu.

Anders Fog Rasmusen najavio je da će NATO nastaviti sa izgradnjom a

Rasmusen je u autorskom tekstu objavljenom u današnjem „Vol strit džurnalu“ napisao da su dosad obavljeni testovi bili uspešni i da očekuje da će na predstojećem samitu NATO u Čikagu biti proglašeno da je početna faza sistema dovršena i operativna.

U američkoj štampi su se nedavno pojavili delovi internih izveštaja Pentagona i Kongresa u kojima se tvrdi da je štit neefikasan i preskup.

Tanjug

U izveštaju ovog nezavisnog panela stručnjaka stoji da su ti planovi nepotrebni i skupi i da bi pogoršali ionako teške odnose sa Rusijom.

Severnoatlantska vojna alijansa priprema se da „glupe“, slobodno padajuće bombe zameni preciznim laserski navođenim bombama, podseća se u izveštaju na kojem su radili i bivši britanski ministri odbrane Lord Des Braun i ser Malkolm Rifkind, a napisao ga je bivši savetnik za naoružanje pri američkoj delegaciji u sedištu NATO u Briselu Ted Sej.

Po tim planovima, NATO bi mogao da pogađa ciljeve u Rusiji sa taktičkim nuklearnim naoružanjem u trenutku kada su NATO i Rusija u veoma zategnutim odnosima zbog planiranog antiraketnog štita, upozorava se u izveštaju.

NATO ima oko 180 slobodno padajućih bombi koje se nalaze u Belgiji, Holandiji, Italiji, Nemačkoj i Turskoj. One nemaju sistem navođenja i relikvija su „hladnog rata“, kaže se u izveštaju i dodaje da su zastareli i avioni koji ih nose.

Jan Kerns iz Mreže evropskih lidera rekao je za britanski „Gardijan“ da su planovi NATO da modernizuje nuklearno oružje u Evropi skupi i nepotrebni.

Prema njegovim rečima, „zemlje NATO su potpuno sigurne i sa sadašnjim naoružanjem i nisu im potrebni dodatni nuklearni kapaciteti“.

Zapad bi, rekao je on, trebalo da radi na uklanjanju celokupnog nuklearnog arsenala iz Evrope, a „ne na njegovom modernizovanju i pojačavanju“.

Tanjug

Aleksandar Mitić, predsednik Centra za strateške alternative.

U diskusiji koja će biti održana u prostorijama BCBP-a učestvuju i Tanja Miščević, državna sekretarka u Ministarstvu odbrane Republike Srbije i Arl „Li“ Litzenberger, zamenik šefa misije, Ambasada SAD u Beogradu.

Teme o kojima će se raspravljati:

• Kako NATO odgovara na svetsku ekonomsku krizu i mere štednje koje su dovele do značajnih smanjenja budžeta za odbranu i kako kriza utiče na funkcionisanje ove organizacije?
• Postoji li kriza identiteta u okviru NATO koja se ogleda kroz smanjenja finansijskog i vojnog učešća evropskih članica i kroz veću ulogu drugih saveznika kao što su Australija i Japan?
• Da li će predsednički izbori u SAD imati uticaja na učešće SAD u NATO?
• Koliko se NATO izmenio nakon intervencije u Libiji?
• Koje posledice po Srbiju ima nova politika partnerstva?
• Koje pouke Srbija moze steći iz koncepta ’’pametne odbrane’’?
• Da li je NATO spreman da odgovori na bezbednosne izazove koji se ponovo javljaju na Zapadnom Balkanu?

Skup je organizavovan u Beogradu, a bio je posvećen 13. godišnjici bombardovanja tadašnje Savezne Republike Jugoslavije na kome je istaknuto da je to urađeno protiv svih odredbi međunarodnog prava i rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija.

Ruski ambasador u Beogradu je na tom skupu naveo da nisu slučajno tadašnji pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova „a danas visoki funkcioneri samoproglašene kosovske države javno govorili kako se NATO bori na njihovoj strani“.

„Danas je očigledno da je jednostrano proglašenje nezavisnosti pokrajine deo evroatlantskog plana podele Srbije“, rekao je Konuzin i naveo da problem Kosova „i dan danas ostaje otvoren“ i da je „Kosovo postalo poligon za testiranje političkog protivpravnog mešanja u stvari suverenih država uz primenu sile“.

Skup su organizovali Beogradski forum za svet ravnopravnih, SUBNOR i Klub generala i admirala, a među govornicima su bili i bivsi visoki funkcioneri SRJ Vladislav Jovanović i Živadin Jovanović.

Uz ambasadora Belorusije u Srbiji Vladimira Guševa, skupu su prisustvovali i predstavnici ambasada Kine i Irana.

Na tribini govororiće:

1. Milovan Drecun, novinar i vojni analitičar,

2. dr Oliver Antić , profesor Pravnog fakultetaUniverziteta u Beogradu,

3. dr Milan Škulić , profesor Pravnog fakultetaUniverziteta u Beogradu,

4. mr Miloš Jovanović, asistent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu,

MEDIJATOR:

dr Branko Rakić, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

]]> http://www.zastonato.org/2012/03/tribina-povodom-nato-agresije-na-srj/feed/ 0 http://www.zastonato.org/2012/03/predstavljena-knjiga-agresija-nato-na-jugoslaviju-1999/ http://www.zastonato.org/2012/03/predstavljena-knjiga-agresija-nato-na-jugoslaviju-1999/#comments Thu, 22 Mar 2012 09:21:12 +0000 Zašto NATO Tim http://www.zastonato.org/?p=2524 Knjiga „Agresija NATO na Jugoslaviju 1999″, autora Svetozara N. Jovanovića, predstavljena je danas u Matici Srpskoj u Novom Sadu.

Bombardovanje 1999. godine

O delu su govorili mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, episkop bački Irinej, potpredsednik Matice Slavko Gordić i član Beogradskog foruma i bivši ministar inostranih poslova SR Jugoslavije Živadin Jovanović.

„Ono što se dogodilo pre 13 godina nije stvar dnevne politike, kao što ni 6. april 1941. godine nije bio stvar dnevne politike“, rekao je Gordić, dodajući da je u nesaglasju sa „onim delom naše intelektualne elite koja se na sam pomen bombardovanja lecne i žacne, kao da smo mi bombardovali, a ne da smo bili bombardovani“.

Gordić je istakao da „Matica Srpska i danas o bombardovanju misli kao što je mislila i 1999. godine – da je to zločin bez presedana“.

Mitropolit: Najtragičniji događaj u Evropi posle II svetskog rata

Mitropolit Amfilohije je naveo da je NATO bombardovanje najtragičniji događaj u Evropi posle Drugog svetskog rata.

„Ova knjiga predstavlja potvrdu da je bombardovanje 1999. godine nastavak onih bombardovanja iz 1916, 1941, 1943 i 1995. godine, kada je bombardovana Republika Srpska, i nikako se ne može posmatrati izolovano od tih događaja“, rekao je mitropolit crnogorsko-primorski.

On je istakao da knjiga Svetozara N. Jovanovića predstavlja „svedočanstvo da ono što se danas dešava na Kosovu i Metohiji predstavlja nastavak nacističke okupacije“.

„Ovo je dragocen dokument za sadašnje prvake Srbije da se podsete na ono što se dogodilo, da ne bi slučajno dozvolili da se Srbija uključi u tu zločinačku organizaciju koja se zove NATO savez“, kazao je vladika Amfilohije.

„Živimo u vremenu u kojem rat ima ime mira, u kom je zločin milosrđe, a laž se naziva istinom. Samozvani predstavnici samozvane druge Srbije, ne samo da se lecnu i žacnu na pomen bombardovanja, nego se obruše svom silinom na one koji drugačije misle i imaju drugačije stavove. Zbog toga je ova knjiga dragocena kao dokumenat koji svedoči o onome šta nam se dešavalo“, rekao je episkop bački Irinej.

Jovanović: Protura se teza da smo sami krivi

Živadin Jovanović je kazao da bi ova knjiga morala da se nađe u bibliotekama svih obrazovnih institucija u Srbiji i Crnoj Gori, posebno u bibliotekama škola.

„Oni koji su odgovorni za agresiju u Srbiji i danas pričaju istu priču, a Srbija se povlači i sve više se protura teza da smo mi sami krivi što su nas bombardovali i što su nam razorili zemlju“, rekao je Jovanović, dodajući da je ova knjiga retka i po tome što u svom naslovu ima reč „agresija“.

Potreba za čuvanjem od zaborava

Autor knjige Svetozar N. Jovanović je rekao da je ona nastala jer je imao neodoljivu potrebu da sačuva od zaborava zločine koji su nam se dogodili.

„Knjigu je pisalo 663 autora iz svih krajeva sveta, a ja sam na jedno mesto skupio ono što su oni za tih 78 dana pisali o agresiji na našu zemlju. Iz pisanih medija sam preuzimao nadnaslove, naslove i podnaslove i u originalu ih preneo, a nekada sam prenosio i cele tekstove, ako je to bilo u funkciji pojašnjenja“, rekao je Jovanović.

On je za Tanjug kazao da je na knjizi radio 3,5 godine i još godinu dana na registru jer, kako je naveo, bez registra knjiga nema upotrebnu vrednost.

Knjiga „Agresija NATO na Jugoslaviju 1990″ ima 860 stranica, sadrži 5.413 vesti, lični dnevnik autora, spisak od 1.009 imena poginulih i kidnapovanih pripadnika vojske i policije i sedam registara, za lakše korišćenje.

Recenzenti knjige su akademik Vlado Strugar i istoričar prof. dr Gojko Miljanić.