U „Strategiji odbrane“ se konstatuje da je agresija neke države na Srbiju „malo verovatna“, i to u vreme kada je 15 odsto teritorije već okupirano i nasilno otrgnuto.

Promene kojim je posle raspada SFRJ podvrgnuta vojna organizacija Srbije ostavljaju snažan utisak, kako zbog rokova, tako i zbog metoda koji su pritom korišćeni i postignutih rezultata. Ukoliko se te promene predstave kao celina, one čine vrlo dobar i poučan primer jer čak se ni najjači „borci za promene“ u zemlji nisu mogli dosetiti kakva je sudbina namenjena srpskim ratnicima.

Srbija i srpski narod uvek su u istoriji imali svoju vojsku, koja nikada nije bila osvajačka, već odbrambena, to jest sa osnovnim zadatkom – čuvanja granica države i borbe protiv spoljnih neprijatelja, to jest agresora.

„Ulazak u NATO nije vojno, već političko pitanje. U taj savez se ne prima vojska nego država. O tome će država i da odluči.“

Međunarodni institut za bezbednost iz Beograda zatražio je od ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića da objavi sve informacije o postojanju logora NATO u Evropi u kojima su bili i srpski vojnici tokom 1999. godine, o čemu je nedavno govorio u Beogradu.

Slobodan Samardžić, poslanik DSS, rekao je danas da Dragan Šutanovac, ministr odbrane, vodi tajnu politiku kako bi Srbija ušla u NATO i od njega zatražio da raspiše referendum o tom pitanju.

„Bezbednosna situacija u regionu Zapadnog Balkana napreduje izuzetno povoljno“, ocena je komandanta NATO snaga u Evropi, admirala Džejmsa Stavridisa.

U Centru za mirovne operacije Vojske Srbije u toku je dvodnevni sastanak eksperata Srbije i NATO u oblasti vojne saradnje posvećen budućim aktivnostima Srbije u okviru programa „Partnerstvo za mir“.